Razvojem industrije investicionih fondova u Srbiji ali i sve modernijim dostignućima u telekomunikacijama, izveštavanje sa tržišta kapitala dobija novu dimenziju koja nameće pitanje – Šta je to dnevna doza informacija koju učesnik na tržištu investicionih fondova treba imati kako bi donosio relevantne odluke? Naravno bez obzira da li je profesionalni investitor,obican gradjanin ulagac ili kontrolno nadzorna institucija-svako ima pravo na dostupnost informacija.
Na drugoj strani iako se svi zaklinju u tačnost, jasnost i pravovremenost informacija opšta je ocena bez obzira da li pitate obične ulagače ili kontrolne institucije – informisanje nije na zadovoljavajućem nivou. Eksperti ocenjuju da bar 30% novih ulagača odustane od ulaganja zbog lošeg modela informisanja kupaca investicionih jedinica investicionih fondova. Kako to objasniti u vreme interneta, namenskih sajtova samih investicionih fondova, sms poruka, mms poruka, rss, slanja izveštaja putem mobilnih telefona, dnevnoj štampi, tv stanicama i ko zna čega još? Zašto znatiželja investitora nije zadovoljena, šta je to što njemu treba da bi svoj kapital uložio u investicione jedinice nekog fonda?
Odgovor je upravo tu. Dosadašnji model informisanja javnosti pre svega o dešavanju na tržištu kapitala organizovan je kao sastavno deo procesa privatizacije, pa su i modeli informisanja sa beogradske berze, ali i ostalih učesnika na tržištu bili usaglašeni pre svega potrebama potencijalnih kupaca, nekada državnih firmi. Sada kada je proces privatizacije pri kraju ili narodski rečeno kada je kupljeno sve što iole vredi model tržišta, ali i informisanja sa tog tržišta je blago rečeno prevaziđen dakle postao je istorija.
Početak rada investicionih fondova na našem tržištu samo je još jasnije pokazao da srpskom tržištu kapitala treba nešto novo u svakodnevnom izveštavanju sa tržišta.
Šta kaže zakon i dosadašnja praksa? Prema zakonu izveštavanje o investicionim fondovima regulisano je Pravilnikom o radu investicionih fondova, ali javna je tajna da je vreme prevazišlo pravilnik i da on nije definisao sve segmente informisanja sa tržišta investicionih fondova. Tako se na primer, ne može sakriti činjenica da su fondovi po modelu copy paste jedni od drugih prepisivali članove pravilnika koji regulišu ovu oblast, ali se ni nadležne institucije nisu baš žurile da oblast informisanja
standardizuju prema potrebama IOSCO standarada i standardima poslovanja na tržištu EU. Evo primera prepisivanja i odsustva poznavanja prakse pre svega u štampanim medijima. U pravilniku je između ostalog navedeno da se javni poziv mora objaviti u dnevnim novinama koje imaju dnevni tiraž od minumum 100.000 primeraka. Na zalost, u našoj zemlji još nije definisano relevatno telo ili institucija koje će prema definisanim pravilima odrediti ili potvrditi da dnevni list zaista ima taj i taj tiraž i da je ta činjenica pre svega lako proverljiva i tačna. Praksa pokazuje da i nekada izuzetno čitane novine jedva da dostignu tiraž od 60.000 primeraka dnevno i to više, čak i novine ne kriju pa se organizuju nagradne igre kako bi se spasao tiraž. Dakle već u startu je Pravilnik prekršen, jer Srbija nema dnevne novine koje imaju tiraž od 100.000 primeraka. Da ne govorimo o tome da su novine kao medij već istorija – pa pitanje je meseca kada će se preko interneta ne samo telefonirati, gledati tv program. već je komunukacija na liniji internet mobilna telefonija i obratno sve izvesnija i organizovanija, dakle štampa kao medij je prevaziđena i taj deo u pravilniku treba korenito izmeniti. Elektronski potpis je čak i kod nas postao stvarnost.
A šta kaže stvarnost?
Investicioni fondovi imaju obavezu da informišu Komisiju HOV ili kako se kaže da poštuju procedure izveštavanja institucija: u godišnjim, polugodišnjim i kvartalnim izveštajima. Godišnji finansijski izveštaj i izveštaj eksternog revizora treba dostaviti do 31. marta tekuće godine, polugodišnji do 31. avgusta, a kvartalni do 10 dana u mesecu za prethodni kvartal. Taj izveštaj treba da sadrži:
- kupljene hartije od vrednosti (prema vrsti i izdavaocima...)
- kupljene nepokretnosti
- novčane depozite
- transakcije sredstava sa cenama transakcija
- brokerske nadoknade i nadoknade kastodi banke
- vrednost imovine fonda, broj investicionih jedinica i njihovu vrednost
Postoji i obaveza mesečnih izveštaja do 10 dana u tekućem mesecu koji se šalju Komisiji za HOV, ali samo letimičan laički pogled kaže, da tu i da ih može videti običan učesnik na tržištu, nema podataka koji su dovoljni da ga ohrabre u njegovoj nameri da investira. Neophodno je praviti izveštaje, ali i omogućiti dostupnost informacija svim učesnicima u procesu trgovanja, praviti izveštaje koji imaju dnevnu upotrebnu vrednost za investitore kupce investicionih jedinica.
Da podsetimo prva direktiva EU o standardima izveštavanja kaže, da su svi u informisanju ravnopravni bez obzira na broj akcija/investicionih jedinica koje poseduju, a u odnosu na većinske vlasnike, dakle imao jednu investicionu jedinicu ili 50.000 –ravnopravnost postoji. Ali kako je pretočiti u svakodnevnu praksu izveštavanja?
Investicioni fondovi imaju obavezu izveštavanja članova fonda, pa se recimo na zahtev člana fonda u roku od 8 dana mora dostaviti informacija o broju investicionih jedinica i navesti pojedinačnu vrednost i ukupne iznose naknada sa datumima naplate.
Naravno kada govorimo o vlasnicima i potencijalnim ulagačima u investicione fondove da pomenute informacije nisu dovoljne -setimo se samo situacije kada se kolebao kurs dinara. Nije teško zaključiti da se ove informacije tada čine smešnim i da kako članove fonda tako i obične učesnike na tržištu u takvim situacijama treba informisati dnevno čak možda i tri puta u toku dana. Na sajtovima domaćih investicionih fondova nije primećena takva aktivnost i informacija iako za to postoje svi tehnički preduslovi i želja vlasnika investicionih jedinica da saznaju promene kursa dinara.
Pravilnik dalje kaže da Društvo prilikom oglašavanja treba da zadovolji formu:
- jasan tekst
- savet investitorima
- uvek se mora navesti izvor podataka
Investicioni fond je u obavezi da dva puta godišnje do 30. juna ili 31. decembra u dnevnom listu koji ima tiraž od 100.000 primeraka dnevno objavi: prinos, vrednost imovine fonda i visinu naknada. Kada se izveštava o prinosu tekst mora da sadrži
stepen i vrstu rizika ulaganja i autor ne sme prognozirati iznos prinosa.
Na sajtu investicionog fonda mora biti osnovnih podataka o Društvu, kratke biografije rukovodećeg tima kao i podataka o akcionarima koji imaju više od 10% učešća u kapitalu.
Komisija za HOV pored ostalog kontroliše i način oglašavanja investicionih fondova, pa se sve blagovremeno mora poslati ovom regulatornom telu.
Hrvatsko iskustvo
Podatak da u susednoj Hrvatskoj ima nekoliko vrsta fondova, a da ukupan broj investicionih fondova prelazi cifru od 90, pruža priliku da nam njihova iskustva posluže u traganju za našim modelom izveštavanja. Razvijena je praksa izveštavanja putem specijalizovanih sajtova iz oblasti finansija. Tako sajt www.hrportfolio.com svakog dana kako na početku trgovanja tako i na kraju trgovačkog dana daje popularno nazvan pregled - barometar fondova.
Dostupni su podaci o vrsti fonda, pocetnoj ceni, prvom menadžeru fonda, kada je fond počeo da radi, starost fonda i inovirani prospekt koji se kako kažu redovno ažurira kod nadleznih organa. Investitoru su tako dostupni podaci na dnevnom, nedeljnom, mesečnom i vremenskim periodima koje sami birate na pomenutom sajtu. Pregledni su i ostali podaci o samom fondu.