Evropske berze, poput Bečke ili Atinske, svoj pohod na osvajanje balkanskih berzi započele su takmičenjem za kupovinu Ljubljanske berze, koja bi vlasnika trebalo da promeni sredinom ove godine. Hajnrih Šaler, predstavnik Bečke berze, ne krije da je slovenačko tržište samo početak i da bi rado kupili još neku berzu u zemljama bivše Jugoslavije. Na Beogradskoj berzi ovim povodom kažu da „nisu udavača" i da će biti spremni za prodaju kada dostignu nivo Slovenaca - znači za deset godina.
Dobro samo strancima
Berzanski stručnjaci u Srbiji tvrde da bi u tom poslu interes imali
samo kupci, recimo Austrijanci, koji bi da ućare na perspektivnom
poslovanju koje neminovno sledi ovdašnjoj berzi. Stručnjaci kažu da bi
do prodaje moglo doći tek kada prođe period ekspanzije koji očekuje
Beogradsku berzu u narednom periodu, pa bi tek za desetak godina u fazi
stagnacije koji vlada na slovenačkoj berzi trebalo razmišljati o
promeni vlasnika domaćeg tržišta kapitala. Kontakata sa eventualnim
kupcem u Beogradu, zasad, nije bilo.
- Bez obzira na uslove koje bismo eventualno dobili u ovom trenutku, ne bi trebalo ulaziti u ovakve aranžmane, jer mi imamo dosta potencijala za razvoj, koji je potrebno iskoristiti pre nego što se upustimo u prodaju. Ne treba se zavaravati da bi Bečka berza prenela svoje likvidne hartije ovde. Potrebno je stvoriti dobru podlogu ulaska u partnerstvo po kapitalu, a u toj situaciji partneri se rukovode mogućom zaradom. Mi nismo u poziciji da budemo ravnopravan partner, mada bi konačno odluku o tome trebalo da donesu akcionari berze - kaže Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.
Branislav Jorgić iz „Jorgić brokera", jedan od akcionara berze, kaže da svi koji su u igri na regionalnim tržištima kapitala znaju namere Bečke, Atinske i berze OMX da poslovanje prošire na jugoistočnu Evropu, ali im ne bi trebalo izlaziti u susret, s obzirom na to da srpska berza za ovu transakciju još nije zrela. On dodaje da po iskustvu Ljubljanskog tržišta kapitala Srbija trebalo da sačeka zenitnu fazu svog razvoja u kojoj se nalazi Slovenija, a koja Beogradsku berzu očekuje za desetak godina.
- Ljubljanska berza je prošla fazu koja nas tek očekuje, a to je ekspanzija, s obzirom na to da naše tržište još nije doživelo svoj maksimum i stagnaciju u kojoj se nalazi Slovenija. Kada za desetak godina budemo ono što su oni sada, trebalo bi da pregovaramo o prodaji, kada ćemo i moći da postignemo mnogo bolju cenu i uslove, jer ćemo biti razvijeniji i sa iskorišćenim kapacitetima, što sada sigurno nismo - dodaje Jorgić.
Interesantno je da već neko vreme iz Hrvatske stižu ponude o stvaranju regionalne berze, u čemu bi glavnu ulogu trebalo da preuzmu upravo komšije, s obzirom na vrednost tamošnje berze od oko 43 milijardi evra. Berzanski stručnjaci kolegama iz susedstva predlažu integraciju i zajednički indeks.
Može samo zajednički indeks
- Bilo bi odlično ako bismo sa Zagrebačkom berzom stvorili
zajednički indeks u koji bi ušle kompanije sa obe berze, koji bi se
onda prodavao na drugim tržištima. Stvaranje jedinstvene regionalne
berze nemoguće je iz brojnim kulturoloških i političkih razloga.
Problem bi bio već kod pitanja gde bi bilo sedište - kaže Branislav
Jorgić.
Srpski stručnjaci smatraju da bi eventualni berzanski hibrid jugoistočne Evrope samo progutao lokalne berze, naročito srpsku, jer bi kvalitetna ponuda hartija od vrednosti završila na regionalnoj berzi, čime bismo se lokalne praktično odrekli.
- Međuberzansko povezivanje je neophodno i ono u nekom vidu već postoji, ali se ne mora odvijati preko ulaska kapitala. Dati najbolji materijal za regionalnu berzu i ostati bez najkvalitetnijih harija nije pametno, mada bi i u ovom slučaju poslednju reč imali akcionari - kaže Gordana Dostanić.
U Beogradu veći profit
„Ostarela" Ljubljanska berza (kapitalizacija 22 milijarde evra) završila je prošlu godinu sa profitom od 1,48 miliona evra, dok je srpska berza (kapitalizacija 15 milijardi evra) lani profitirala 2,6 miliona evra. Akcionari slovenačke berze, koji su i ponudili 80 odsto vlasništva na prodaju, očekuju osveženje i nastavak razvoja tamošnjeg tržišta kapitala posle novog berzanskog braka sa jednom od dve svetske berze koje će, kako se spekuliše, platiti od 125 do čak 700 evra po akciji.