Razvoj tržišta kapitala

Fondovi bolji od indeksa

16.10.2008. · Objavljeno pod Najnovije 

Nedelja koja je iza nas, najgora je u istoriji srpskog tržišta kapitala. Belex15, indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze, izgubio je u pomenutom periodu čak 25,9% svoje vrednosti. S obzirom da  akcije čine najveći deo imovine investicionih fondova, za očekivati je bilo da i fondovi prođu na sličan način. Ipak, gubici fondova bili su značajno manji. Svih 13 fondova završilo je nedelju u minusu ali je pad vrednosti investicione jedinice većine fondova bio je jednocifren, što govori o dobroj strukturi portfolija većine fondova. Za nedelju dana imovina fondova umanjena je za oko 2,5 miliona evra i iznosila je 2.315.243.712 dinara na dan 9. oktobar 2008.

I u susednoj Hrvatskoj se fondovska industrija suočava sa istim problemima. Pogođeni konstantnim padom cena akcija i panikom investitora fondovi su samo u septembru izgubili 2,6 milijarde kuna (oko 370 miliona evra), čime je njihova imovina svedena na 14 milijardi i 177 miliona kuna (oko 2 milijarde evra). Najveći pad, što je i očekivano, imali su fondovi koji pretežno ulažu u akcije, dok su obveznički i novčani fondovi izgubili 0,49%, odnosno 5,88% respektivno.

Najveći problem sa kojim se fondovi suočavaju je, pre svega, problem likvidnosti. U momentu kada  veći broj investitora želi da povuče svoj ulog, fondovi nemaju dovoljno veliki izbor likvidnih hartija koje bi u momentu mogli da prodaju. Problem nedovoljnog broja kvalitetnih hartija javlja se i u obrnutom slučaju kada fondovi poseduju veće količine novca koje treba uložiti. Bez uključivanja najvećih srpskih kompanija na berzu nije moguće rešiti problem likvidnosti i povećati ukupno učešće investicionih fondova u domaćem finansijskom sistemu. Osim toga srpskom tržištu kapitala nedostaju i kvalitetne dužničke hartije, pre svega korporativne i municipalne obveznice. Pomak na domaćem tržištu kapitala moguće je očekivati tek nakon rešavanja ovih gorućih problema i nakon odgovarajućih izmena i dopuna postojećih zakona koji regulišu finansijsko tržište, koje su neophodne kako bi se povećala transparentnost i povratilo poverenje ulagača.

Komentari

Ostavi komentar

Morate biti prijavljeni da bi komentarisali.