Razvoj tržišta kapitala

Slabi zakoni i svetska finansijska kriza nisu jedini uzroci lošeg stanja na tržištu kapitala u Srbiji

16.10.2008. · Objavljeno pod Najnovije 

Objavljujemo mišljenje i predlog upućen vladi i ministarstvu finansija, akcionara Agrobanke a.d,s ciljem da podstaknemo učesnike na tržištu kapitala da budu aktivniji kada uoče probleme na tržištu, da pokreću    stručne rasprave, kako bi se preduzele mere koje doprinose razvoju istog. Na ovo mišljenje možete izneti svoj stav, takođe možete pokrenuti i druge teme koje se odnose na problematiku tržišta kapitala.

Predlog definitivnog (fer) razrešenja problema Zajma IBRD YU 2307 uvažavajući  interese Države i ostalih akcionara  Agrobanke a.d. Beograd

Pre tri poslednje otvorene emisije akcija (obavljene u vremenu od kraja III kvartala 2006. godine do kraja II kvartala 2007. godine) AGBN je imala svega 2,7 mld. din. kapitala i slovila je za banku sa mnogo tekućih i razvojnih problema. Nakon pomenutih emisija kapital Banke se povećao na, čak, 13,3 mld. dinara.

Država ni u jednoj od ovih emisija nije učestvovala (njeni predstavnici na Skupštinama Banke glasali su protiv dokapitalizacija) iako je tada raspolagala sa 48.843 akcija, što joj je obezbeđivalo 18,07% , a posle emisija 7,87% učešća u upravljačkom kapitalu Banke.

Zahvaljujući ovim emisijama (skoro petostruko povećan kapital) Banka je spasena i njene akcije su od 16-17.000 din. koliko su iznosile pre dokapitalizacija, već u martu 2007. godine dostigle cenu od 50.000 din. Iako nije učestvovala u dokapitalizacijama, nije teško izračunati tadašnju dobit Države po osnovu kotiranja akcija AGBN.

Međutim, tada se dogodilo nešto što je malo ko mogao očekivati.Država je intenzivirala pitanje Zajma i pod pretnjom mera NBS bukvalno naterala akcionare Banke da ga usvoje u delu njegove direktne komponente. No i ako je tako „moralo da bude“, nije se smelo dozvoliti da metodologija i dinamika implementacije Zajma u bilanse Banke bude (i još je) toliko kontraproduktivna i štetna  da je, u najvećoj meri, direktni krivac što ove akcije već godinu i po beleže permanentni i najveći pad na Berzi. Ovih dana čak su pale na 11.000,00 din., što je na nivou skoro pola od knjigovodstvene vrednosti. Pokušaj da se kretanje cena akcija AGBN-e objektivizira sveukupnim kretanjima na domaćoj i stranim berzama ne stoji, jer bilo kakvo poređenje sa kompatibilnim bankama i drugim korporacijama jasno će potvrditi konstataciju: „Sve na jednoj, a akcije AGBN-e na drugoj strani.“

Teret Zajma koji je „navaljen na pleća“ AGBN-ci prisutan je već 1,5 godinu, a što je najgore, ne vidi mu se kraj. Evo dinamike njegovog višestruko negativnog uticaja ne samo na berzansku cenu akcija AGBN, nego, u konačnom, na ukupno poslovanje i razvoj Banke:

1. U julu 2007. godine Banci se uvode mere NBS o ograničavanju poslovnih aktivnosti i raspolaganju imovinom, uz jasnu pretnju da ako akcionari AGBN-e ne prihvate Zajam, posledice mogu biti još rigoroznije;

2. Dodatnom (V-om) emisijom akcija (98.445 kom.) Država se po osnovu Zajma „ugurala“ u kapital Banke, što joj je omogućilo da u preraspodeli postojećeg kapitala, na teret ostalih cca 5.000 akcionara, sopstveni procenat učešća od 7,87% poveća na 20,48%;

3. Knjiženje Zajma u toku i na kraju 2007. godine sprovedeno je tako da je AGBN, iako je godinu završila sa stvarnom dobiti od 1,4 mld. dinara (posle knjiženja Zajma kapital je sa 13,3 mld. din. povećan na 14,7 mld. din.),  knjigovodstveno morala da iskaže (nepostojeći) gubitak od 2,0 mld. din., što je, svakako, nanelo i nanosi veliku štetu Banci, bilo da se radi o rejtingu kod investitora ili o nizu drugih problema koj proizvodi formalno iskazivanje gubitaka, kao što je zabrana takvim bankama da u svrhu zaštite cena sopstvenih akcija iste otkupljuju iz sopstvenih sredstava;

4. Takozvana indirektna komponenta Zajma koja je, takođe, predmet Ugovora između Države i Banke (predviđeno je da odluku o nenom ukidanju potvrdi Parlament RS) još je „u igri“, pošto Parlament, evo već više od godinu, tu odluku nije donio. Međutim, samom činjenicom da ova obaveza i dalje (vanbilansno) figurira  u knjigama AGBN-e, kao i da je iskustvo sa nametanjem direktne komponente Zajma (efekat 3,5 mld. din.) itekako sveže, sigurno je da (po principu „zmije i guštera“) odlaganje donošenja ove odluke unosi novi nespokoj kako kod postojećih akcionara, tako i kod potencijalnih investitora;

5. Ugovorna obaveza Banke da u 12 jednakih mesečnih rata po ceni od 40.600 din. po akciji (počev od avgusta 2008.) otkupi od Države predmetnih 98.445 akcija, s obzirom na sadašnju tržišnu cenu od 12.000 din. , takođe je iz seta obaveza iz Ugovora o Zajmu i veliki je i dodatni problem, jer zvuči kao nova pretnja gubicima Banke.

Znači, ispada da je cela stvar oko Zajma tako koncipirana da se Banka drži kao taoc, nanoseći njenim akcionarima i njoj samoj ogromnu štetu, tj. kao da je sve urađeno tako da se u investicionoj javnosti stvori utisak da je direktna komponenta Zajma donela i još donosi Banci i njenim akcionarima trostruki gubitak (tačke 2., 3. i 5.), a da će joj još prisutna opasnost od nesprovedene indirektne komponente Zajma naneti „završni udarac“.

Postavlja se pitanje:“ Koji je interes Države, koja je, uostalom, vlasnik 1/5 i najveći akcionar Banke, da, pored već učinjenog, svesno ili nesvesno, nastavlja da „davi“ Banku, preteći joj (a to znači i sebi) još većom štetom?“ Pa samim tim što su ostali akcionari, kroz tri dokapitalizacije, bukvalno (bez pomoći Države) spasili Banku (a to znači i državnih 48.843 akcija), s jedne, a sa druge strane prihvatili preraspodelu ukupnog kapitala na svoj teret u korist Države (emisija namenskih 98.445 akcija), ubeđeni smo da je krajnje fer i obostrano korisno da Država, u najkraćem roku, uradi 2 stvari:

-  da Parlament, konačno, usvoji Odluku o ukidanju indirektne komponente Zajma,

-  Donese Odluku o ukidanju odredbe Ugovora o konverziji potraživanja u kapital br. 48-00-105/2007 odn. 111/07 od 06.07.2007. – u delu koji se odnosi na obavezni otkup 98.445 državnih akcija po ceni od 40.600 din. od strane Banke.

Na taj način bi se, najzad, okončala priča o Zajmu, a Banci bi bio skinut ogroman teret. Uz sve bolje rezultate njenog poslovanja (za 8 meseci 2008. godine ostvarila je preko 1,0 mld. din. dobiti) ubeđeni smo da bi, vrlo brzo, pozitivno reagovalo tržište kapitala, što bi u dogledno vreme, uz najavljena smirivanja na globalnom nivou, vratilo i premašilo ugovorenu otkupnu cenu ove akcije od 40.600 din. i to u kraćem roku nego što je srednje vreme ugovorenog roka otkupa.

Prethodnu tvrdnju pojačava činjenica da je NBS objavila Zaključak o obustavljanju postupka kontrole u AGBN, kao i da sadašnja knjigovodstvena vrednost ovih akcija iznosi cca 22.000 din. (Inače, ako bi se izvršila realna procena vrednosti nepokretnosti Banke, knjigovodstvena vrednost akcija ne bi bila niža od 25.000 dinara).

Ovim potezom smatramo da bi Država sebe u najvećoj meri rehabilitovala kod ostalih akcionara Banke i iz dosadašnje nezavidne uloge prihvatila ulogu ravnopravnog akcionara, spremnog da brani zajedničke interese i deli sudbinu ostalih u Banci.

Ako bi Država postupila na predloženi način, onda nas, možda, ne bi u tolikoj meri, iznenadio aktuelni predlog sastava novog Upravnog odbora (XXIX vanredna sednica Skupštine Banke) prema kome su od ukupno 9 kandidata čak 6-ro predstavnici raznih državnih institucija, iako Država u kapitalu Banke učestvuje sa 20%.

Molili bi Vas da ovaj predlog razmotrite. To je prilika da se u zajedničkom interesu da najkonkrentniji doprinos i na primeru jedne od najlikvidnijih akcija, i pomogne u započinjanju  sređivanja, inače izuzetno lošeg, stanja na domaćem tržištu kapitala.

Iako iza ovoga predloga stoji potpis jednog lica (akcionar Banke), koji smatra da njegov stav deli ogroman broj akcionara AGBN-e.

AKCIONAR AGROBANKE A.D.

Budimir Vujačić, dipl. oecc. (Iz BDD AS-Financial Center a.d.)

Komentari

Ostavi komentar

Morate biti prijavljeni da bi komentarisali.