Rast domaće privredne aktivnosti u prvoj polovini ove godine posledica je rasta izvozne tražnje, kazao je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Ovaj rast bio bi znatno veći da smo imali mnogo veći broj kompanija koje su izvozno orijentisane i da je srpska vlada imala veći nivo podsticaja za one kompanije koje su organizovane da proizvode radi izvoza - kazao je on.

Bugarin je naveo da je za prvih sedam meseci 2010. godine obim spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom povećan za 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine i dodao da nivo spoljnotrgovinske razmene u tom periodu iznosio 14,4 milijarde dolara.

Uvoz je rastao stopom od tri odsto, a izvoz stopom od 16,5 odsto, a smanjen je deficit za 9,9 odsto i nivo pokrivenosti uvoza izvozom je veći za oko sedam odsto i iznosi 57,4 odsto - rekao je Bugarin.

Ističući da je u 16 privrednih oblasti ostvaren rast, a u 13 oblasti pad, on je dodao da je u prvih sedam meseci ove godine zabeleženo povećanje industrijske proizvodnje za 4,8 odsto u odnosu na isti period 2009. Bugarin je podsetio da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu 2010. godine iznosio 1,6 odsto, iz čega se može zaključiti da je zaustavljen trend pada privredne aktivnosti u Srbiji. Procena je da će se do kraja ove godine ostvariti projektovani rast BDP-a od 1,5 odsto.

Ključni izazovi sa kojima će se naša zemlja suočiti do kraja 2010. i 2011. godine su strukturno prilagođavanje, povećanje investicija, reforma obrazovanja sistema, korišćenje savremenih tehnologija, kao i povećanje konkurentnosti privrede. Nova etapa razvoja podrazumeva održiv nivo razvoja, zasnovan na proizvodnji namenjenoj izvozu, kao i razvoj ekonomije znanja, informaciono-komunikacione tehnologije i ulaganje u inovacije - rekao je Bugarin i napomenuo da je u Srbiji neophodno sprovođenje administrativne reforme i smanjenje propisa, uvođenje informacionih tehnologija radi povećanja efikasnosti, uređenje svojinskih odnosa, reforma javnog sektora, transparentan okvir za investiranje po modelu javno-privatnog partnerstava, kao i reforma poreskog sistema, koji će doprineti smanjenju obima sive ekonomije.

On je ukazao i na visok nivo tehnološke zaostalosti srpske privrede, kao i na neodgovarajuću privrednu strukturu i nizak nivo konkurentnosti srpske privrede, nepostojanje industrijske politike i na neophodnost ubrzanje reforme obrazovanja.

Govoreći o 2009. godini, Bugarin je naveo da je broj zaposlenih smanjen za 60.000.

Na to su najviše uticali promena strukture BDP-a, pad privredne aktivnosti, kao posledica krize, sporo sprovođenje strukturnih reformi uključujući reforme javnog sektora, loše sprovedena privatizacija, smanjen obim stranih direktnih investicija za vreme ekonomske krize - kazao je on i dodao da su u našoj ekonomiji dominantna mala preduzeća koja imaju osam do deset zaposlenih i koja čine oko 87 odsto srpske privrede.