Evropska komisija priprema mehanizam koji bi, u slučaju potrebe, trebalo da pomogne jako zaduženoj Grčkoj, kazao je šef EK Žoze Manuel-Barozo i istakao da se ne radi o Monetarnom fondu evrozone, za čije se stvaranje poslednjih dana zalažu neki evropski političari.

Kako je rekao, Evropska komisija sarađuje sa zemljama članicama evrozone na stvaranju mehanizma koji bi Grčka mogla da iskoristi, u slučaju potrebe.

- Takav mehanizam bi bio u potpunoj saglasnosti sa lisabonskim sporazumom, uključujući i onaj njegov deo koji zabranjuje finansijsku pomoć. Obuhvata, međutim, veoma strogu uslovljenost - kazao je juče u Evropskom parlamentu Barozo, ali nije naveo više detalja.

Predsednik EK smatra da su sadašnje probleme Grčke prouzrokovali pre svega visoki dugovi, a nikako finansijski špekulanti koji su u vezi sa grčkom krizom suočeni sa optužbama evropskih političara.

Špekulacije na finansijskim tržištima, povrh svega, celi problem samo pogoršavaju, ocenio je Barozo.

On nije isključio mogućnost da će EK, tokom vremena, zaista pripremiti predlog za stvaranje monetarnog fonda evrozone, koji bi mogao da obezbeđuje finansijsku pomoć državama koje su se našle na ivici bankrota.

Barozo je istakao da je Evropski monetarni fond dugoročna stvar i Grčku ne bi spasao.

- To znači da bi stvaranje fonda morale da ratifikuju sve zemlje članice Evropske Unije, što može biti veoma spor posao - kazao je on i dodao da bi mnogo brže mogla da počne da važi zabrana špekulacija sa državnim dugovima, o čemu komisija razmišlja.

Šef EK je nagovestio da bi Brisel mogao da iskoristi i svoja prava u oblasti privredne konkurencije. Evropska komisija bi pri tome ceo problem htela da prenese i na polje Grupe 20 najvećih privreda sveta - G20.

- Vršićemo pritisak na međunarodnu saradnju. Ta tržista su isto tako promenljiva, kao štu su nepregledna. EK će to pitanje postaviti na međunarodnom planu, pre svega na polju G20 - istakao je on.